Kako ja mogu da pomognem?
Ovaj post posvećen je mnoštvu načina kako mi možemo da sprečimo i pomognemo sredini u kojoj živimo da promeni svoje navike, te samim tim i spreči ogromno zagađenje okoline. Najpre, bitno je pomenuti da je planeta Zemlja ogroman organizam, ali kao takva je i deo jednog mnogo većeg organizma - svemira. Ljudi, kao i sva živa i neživa priroda jesu ćelije ovog ogranizma. Organizam treba da živi u skladu, međutim, ukoliko sopstvene ćelije tog organizma započnu svojim aktivnostima raditi van sklada, dolazi do narušavanja tog organizma - postepeno.
Možda ste čuli za jednu autoimunu bolest - multipla skleroza. U medicini opisana je kao bolest kod koje naš imuni sistem prepoznaje delove centralnog nervnog sistema koji imaju omotač oko nerava (mijelinski omotač) kao strane organizme. Tačnije, ćelije imunog sistema organizma napadaju određene ćelije prepoznavajući ih kao strana tela tj. loše organizme. Stoga se slobodno može reći da smo mi, ljudi, autoimuna bolest planete Zemlje.
Zašto je "ekološka pismenost" toliko važna?
“Priroda je Božija umetnost", Dante Aligijeri
Ekološka pismenost ili eko pismenost je sposobnost razumevanja prirodnih sistema. Ovaj termin osmislio je Fritjof Kapra - američki fizičar i ekolog. Međutim, postavlja se pitanje zašto je ona bitna? Kako čovek svojim aktivnostima narušava prirodnu ravnotežu velikom brzinom, priroda ne dobije dovoljno vremena da se obnovi, stoga je bitno proširiti svest o značaju ovog pojma kako bismo pomogli priordi (ali i sebi) da se obnovi. Kao što je napomenuto, ljudi su ćelije jednog većeg organizma. Ukoliko se borimo protiv onoga zbog čega postojimo, borimo se uzalud. Upravo zbog toga, u XXI veku ovo je jedna od najznačajnijih tema.
Kako ja mogu da pomognem?
U narednim redovima, imaćete priliku da saznate neke od mogućih načina - naime veoma jednostavnih i nenapornih - kako da pomognete vašoj sredini i da pomognete prijateljima, komšijama, rodbini i drugim ljudima da razviju svest o ovom globalnom problemu.
“Čovek je zemlju pretvorio u pakao za životinje,” Artur Šopenhauer
Hranite ptice tokom zime
Tokom zime, na zemlji nema puno insekata, semenki ili plodova, možemo pomoći pticama kojima je tada teško pronaći hranu. Dovoljno je samo kod kuće napraviti poslastice od biljne mesti i suncokretovih semenki, potom ostaviti na mesto zaštićeno od predatora i kiše. Potrebno je redovno čistiti prostore sa hranom i ukloniti hranu koja je pala na zemlju kako bi se ptice zaštitile od bolesti.
Pažljivo čistite sneg
So za ceste veoma šteti zemljištu i napada korenje drveća i živica uz ceste. U kontaktu sa otopljenom vodom uzrokuje velike probleme za vodene ekosisteme. Korišćenje lopate bolji je izbor za biološku raznovrsnost. Umesto soli, upotrebite pesak ili zdrobljeno kamenje kako biste pločnik učinili manje klizavim.
Izgradite gnezdo za pčele ili leptire
Izgradite vlastiti hotel tako što izbušite rupe koje su široke oko 5 do 10 mm u malene snopove bambusa. Idealna je lokacija na visini, okrenuta prema jugu, zaštićena od vetra i kiše. Ne ometajte skrovište.
Učinite svoje prozore sigurnima za ptice
Prozori, staklenici, stakleni vetrobrani su prozirni. Ptice ih ponekad ne vide te se zaleću u staklo s ozbiljnim ili smrtnim posledicama. taj problem se može sprečiti stavljanjem vertikalnih linija, nalepnica ili sličnog na površinu prozora. Određene roletne i zavese takođe mogu biti od pomoći čineći prozore još vidljivijima.
Zeleni krovovi
“U prirodi je očuvanje sveta,” Henri Dejvid Toro
Zeleni krovovi ili krovne bašte su od velikog značaja, kako zbog svojih estetsko-funkcionalnih namena, tako i zbog uticaja na razvoj biodiverziteta u urbanim sredinama i na podizanje ekološke svesti građana.
Značaj zelenih krovova
Značaj zelenih krovova ogleda se u mnoštvu prednosti, te tako oni trajaju duže od standarnih krovova, apsorbuju padavine i time smanjuju opterećenje na kanalizacioni sistem tokom kiša i otapanja snega. Osim toga, efikasni su termoizolatori - zimi zadržavaju toplotu u objektu, dok leti rashlađuju. Jedan od većih problema u urbanim područjima je nivo buke koji se redukuje, a štetni gasovi, koji izazivaju efekat staklene bašte, bivaju apsorbovani od strane vegetacije. Osim što čine deo čovekovog staništa, predstavljaju i stanište za velik broj insekata i ptica. Zanimljivo je napomenuti da su zeleni krovovi manje zapaljivi, a nedavna istraživanja pokazala su da pozitivno utiču na psihu i produktivnost.
Napomena: Video preuzet sa Jutjub kanala NPR.
REFERENCE:
