Reciklaža
Reciklaža jeste još jedan od načina očuvanja životne sredine. Pre svega, reciklaža predstavlja sakupljanje i obradu nekog, naizgled "neiskoristivog", materijala sa ciljem stvaranja novog proizvoda.
Koje su pozitivne posledice reciklaže?
Sreća - to je biti sa prirodom, gledati je i s njom govoriti,” Lav Nikolajevič Tolstoj
Reciklaža pomaže smanjenju potrošnje prirodnih resursa, kao što su vode, minerali, fosilna goriva ili šume. Reciklažom plastike proizvodi se manje ovog materijala što je značajno da se plastika uglavnom pravi od fosilnih goriva i ugljovodnika. Najveći deo štetnog CO2 gasa emituje se u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva. Sagorevanjem stakla smanjuje se potreba za korišćenjem novog materijala kao što je pesak čije se količine u svetu smanjuju.
Reciklažom drveta i drugih prirodnih materijala, kao što su papir, karton ili palete smanjuje se potreba za sečom šuma koja predstavlja prirodno stanište (biotop) za mnoge vrste koje time mogu postati ugrožene.
Recikliranjem se smanjuje zagađenost vode čime neposredno zagađujemo i naše organizme. Čak 80% plastike iz okeana dolazi sa zemlje. Kada je voda zagađena, ona dospeva do zemlje, te je takvu koriste mnoge biljne vrste za svoj život. Životinje su naredni stepenik u tom lancu - one se hrane istim biljkama, a potom se mi hranimo istim životinjama. Tako zagađenje materije od vode, preko zemljišta, biljaka i životinja stižu i do našeg tanjira. Naime, prema Svetskoj organizaciji za prirodu, nedeljno u naš organizam unosimo oko pet grama plastike što je proporcionalno jednako kreditnoj kartici, a najveći izvor ovog oblika plastike (tzv. mikroplastika) jeste voda koju pijemo.
Otpad koji se ne reciklira se spaljuje se čime se emituju ogromne količine CO2 u atmosferu, ali se i troši mnogo energije kako bi se taj proizvod napravio iznova. Stoga reciklaža štedi energiju.
Reciklažom aluminijuma i pravljenjem novog proizvoda koristi se 95% manje energije nego pravljenjem aluminijuma iz početka.
Pravljenjem papira od recikliranog materijala troši se 40% manje energije nego da pravimo od vlakana drveta.
Količina energije koja se sačuva reciklažom samo jedne flaše može da zameni četiri sata svetljenja sijalice od 100W. LED sijalice bi svetlele i duže.
Samom uštedom energije, smanjuje se i emisija CO2 i drugih gasova staklene bašte. Sekopak (kompanija za reciklažu) uštedeo je 2018. godine uštedeo više od 29.000 tona CO2. Još jedna od prednosti recikliranja jeste da se smeće na deponijama redukuje. Na deponijama završavaju ogromne količine smeća koji bi mogli biti iskorišćeni ponovo što predstavlja trošenje resursa. Osim toga, deponije i jesu jedan od vidova zagađenja zemljišta i vode (putem štetnih i toksičnih tečnosti), ali isto tako i atmosfere.
Reciklaža podstiče mnoge kompanije da počnu da koriste tzv. eco-friendly tehnologije i obnovljive izvore energije (vetar, vodu itd.) Kompanije žele da se pokažu kao ekološki svesne, te se i građani odlučuju za korišćenje ove vrste tehnologije.
Da li ja mogu da recikliram?
“Priroda je velika, a čovek je malen,” Matko Peić
Odgovor je DA! Kreativnost i upornost su karakteristike koje se mogu iskoristiti u svakoj situaciji. Stoga, ovde ćemo navesti par praktičnih saveta kako možete reciklirati stvari kod kuće.
Jeste li se ikad zapitali koliko molekula vode se iskoristi za pranje nekog povrća ili voća? Ili koliko posuda? Velik broj. Šta više ta voda nije niti otrovna niti neiskoristiva - naprotiv - može da se koristi. Mnogim ljudima je uzgajanje biljaka hobi - uzgajaju ih na terasi, na prozoru, u dvorištu, gde god! Kao i nama, i biljkama je potrebna voda, a upravo voda koja putuje odvodom nakon pranja nekih ukusnih plodova može služiti kao voda za zalivanje.
Ljubiteljima biljaka sigurno nekad zafali saksija. Ali ne morate da je kupujete. Sigurno negde u kući imate plastičnu bocu od soka ili vode. Odsecite vrh boce po željenoj meri i dobili ste saksiju. Možete je ukrasiti ukoliko želite.
Plastika je materijal poznat po mogućnosti da se brzo otopi. To nekada može biti i korisno ukoliko želimo da "zavarimo" nešto. Ako imate npr. snop kablova razbacanih na sve strane, a želite da napravite više mesta, ali i da vam soba deluje urednije. Uzmite takođe plastičnu bocu, secite je kružno da dobijete kanap (po željenoj dužini). Potom obmotajte kablove plastičnim kanapom i iskoristite fen kako biste zagrejali plasitku čiji će se oblik vrlo brzo adaptirati obliku vašeg snopa.
Napomena: Video preuzet sa Jutjub kanala 5-Minute Crafts Play.
REFERENCE:
