Efekat staklene bašte
Koncept efekta staklene bašte prvi je sastavio Edm Mariot 1681. godine kada je primetio da svetlost i toplota Sunca lako prolaze kroz staklo, ali da toplota koja potiče od sveće i drugih izvora ne prolazi. Međutim, od 1824. godine, francuski matematičar i fizičar Žozef Furije shvatio je da toplota koju Zemlja reflektuje nazad u svemir može biti zadržana od strane pojedinih gasova. Dakle, bez atmosfere Zemlja bi u proseku bila hladnija za 33 stepena Celzijusa. Ali proučavanje ovog fenomena ne prestaje. Naime, 1861. godine irski fizičar Džon Tindal došao je do novog otkrića da su molekuli vode i ugljen-dioksida odgovorni za adsorpciju (sposobnost čvrstog tela da veže gas ili tečnost) reflektovane toplote. On je došao do zaključka da promene u koncentraciji vode i ugljen-dioksida u atmosferi mogu dovesti do hlađenja ili zagrevanja Zemlje.
Godinama kasnije, švedski hemičar Svante Arenijus, 1895. godine, otkriva da povećanje ili smanjenje koncentracije od ugljen-dioksida može da izazove povlačenje ili smanjenje kontinentalnih glečera što može dovesti do međuledenih ili ledenih doba. Moderni koncept uticaja efekta staklene bašte na Zemljinu površinu delo je britanskog inženjera Gaja Kalendara, koji je 1938. godine izračnuao da dupliranje atmosferskog ugljan-dioksida sagorevanjem fosilnih goriva može dovesti do povećanja globalne temperature od dva stepena Celzijusa, sa većim zagrevanjem na polovima.
Poslednjih nekoliko decenija, sagorevanjem fosilnih goriva i mnoštvom drugih aktivnosti, emituju se ogromne količine gasova u Zemljinu atmosferu, koje doprinose znatnom pojačavanju efekta staklene bašte i zagrevanju Zemlje.
Šta je efekat staklene bašte?
“Prema kojoj konačnoj tački teži društvo svojim industrijskim napretkom? Kad napredak prestane, u kojim će uslovima ostati čovečanstvo?” Džon Stjuart Mil
Nažalost, poslednjih decenija, kada se pomene ovaj prirodni fenomen, nije reč o efektu koji omogućava život na Zemlji, već je reč o nečemu što ga ugrožava. Efekat staklene bašte jeste jedan od prirodnih fenomena koji Zemljinu temperaturu čini konstantnom. Zraci Sunca ulaze u Zemljinu atmosferu dok se jedan deo njih reflektuje nazad u svemir. Većina prolazi kroz atmosferu i zagreva površinu Zemlje, koja emituje deo ove energije kao infracrveno zračenje.
U atmosferi, deo infracrvenog zračenja (IC) odlazi u svemir, ali većinu adsorbuju gasovi staklene bašte i vraćaju nazad ka Zemlji, gde dodatno zagreva površinu i niže slojeve atmosfere. Bez zagrevanja usled prirodnog efekta staklene bašte površina Zemlje bila bi znatno hladnija nego sad i prosečna temperatura bi iznosila -18°C.
Šta uzrokuje efekat staklene bašte?
PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRIČNE ENERGIJE
POLJOPRIVREDA I PROMENE U KORIŠĆENJU ZEMLJIŠTA
INDUSTRIJA
PREVOZ
Posledice efekta staklene bašte
“Čovek je ovladao prirodom pre no što je naučio vladati samim sobom,” Albert Švajcer
Najznačajnija posledica ovog prirodnog fenomena jeste globalno zagrevanje. Ono podrazumeva rast globalne temperature na godišnjem nivou usled sve manjeg oslobađanja toplote putem atmosfere. Takođe, jedna od posledica koja može da ugrozi većinski deo stanovništva koji živi uz obalu jeste podizanje nivoa mora zbog otapanja snega i leda, što je posledica globalnog zagrevanja. Tako dolazi i do potapanja priobalnih oblasti i mnogih manjih ostrva. Efekat staklene bašte dovodi i do meteoroloških promena usled čega će neke oblasti postati hladnije, dok će druge postati veoma sušne i tople.
Napomena: Video preuzet sa Jutjub kanala NASA Space Place.
REFERENCE:
コメント